Dalila Dragojević je odlučila da otvori dušu i ispriča cijelu svoju životnu priču, a zadrugari su ostali bez teksta dok su je slušali.
– Rodila sam se u Beču, odrasla sam tamo sa majkom i braćom. Moja sestra, polusestra, koja mi je sve najljepše poželjela kada sam ulazila ovdje – započela je Dalila.
– Ispričaj i o mužu njenom – dobacio je Dejan.
– 1993. kada sam se rodila, živjele smo u Beču, kada joj je umro otac, vratili smo se i otišli u Tuzlu. Tamo smo bile, ona je pala u depresiju jer je bila mnogo vezana za svog oca. Moj otac Huso, prodavao je tada cigarete, a kasnije prodavao i bijelu tehniku, tako su zarađivali. Nešto kasnije smo se vratili u Republiku Srpsku, u zajedničku kuću, koja se vodila na mog amidžu, koji je nažalost kasnije preminuo. Moj otac je volio malo da pije, da kocka, držao je kafanu, da se razumijemo ne postoji pjevač ili neko da njega nije poznavao.
– Mama je željela da ostanemo u gradu kako bih ja završila školu u gradu… Kasnije sam upoznala momka, imala sam 16 godina, zabavljala sam se njim. Zatrudnila sam sa njim sa svojih 17 godina, ali nisam smjela da kažem svom ocu, jer je on bio neko ko nikada ništa nije podržavao prije braka. Nisam smjela da mu kažem i uradila sam ono što sam uradila, tada nisam gledala na to kao sada, kasnije me je tek stiglo. Poslije toga, moja sestra me je zvala da dođem u Austriju, da mi pomogne da se zaposlim na klinici da radim sa njom.
– Otišla sam kod nje, ali mi taj momak nije dao da živim tamo jer je on bio tada u Švajcarskoj i došao je po mene. Prijetio je da će mi pozvati oca i reći da smo dugo zajedno i da ću se udati za njega. Da se razumijemo, to je bila moja prva ljubav, moj prvi momak, moja nevinost… On ga je zaista zvao ali je želio da čuje i moju stranu, odmah me je pitao da li sam uradila nešto što ne treba i ja sam ga slagala jer nisam smjela da priznam kiretažu. Tada je rekao ako sam srećna da će sve podržati…
– Stric koga Dejan spominje, se pobunio, rekao je da ne treba da se vraćam nigdje, jer sam i rođena u Beču. Ja sam neko ko je uvijek išao glavom kroz zid, otišla sam sa dečkom u Švajcarsku uprkos svemu i tamo smo trebali da se vjenčamo. Dan pred vjenčanje, kada je bilo njegovo momačko veče, izašli su u grad i kada su krenuli dalje da slave, oni su nastradali. Rođak je odmah poginuo, a moj momak u komi i na aparatima. Tada sam bila kod njega kući, sanjala sam jako ružan san, gdje kompletna naša porodica propada, a samo on preživljava… Kada sam se probudila, skočila sam i imala jako loš osjećaj…
– Odjednom su svirali ispred kuće, njegov otac je izašao i tada su mi rekli šta se desilo… Mjesec dana je trajala koma, tada sam zvala svog oca i zvala sam da pitam šta da radim. Ja sam kasnije saznala da su neke djevojke bile sa njima… Njemu je bilo loše, borili su se za njega, ali te djevojke su bile jako loše… Ja kada sam bila u bolnici, išla sam i njih da vidim… Otac mi je rekao da budem ispravna i da treba da mi bude sve jasno, da nemam više šta tu da tražim. Jer ako je neko ko je trebao sutradan da me ženi, a ide sa nekim djevojkama da slavi, suludo je da ostanem uz njega. Ja sam ostala sa njim dok se ne oporavi, pomogla sam koliko sam mogla. Kada je bio potpuno okej i kada je poželio da opet izađe u kafanu, tada sam presjekla – govorila je Dalila.
