Akademik prof. dr Vladeta Jerotić ostavio je traga u oblasti psihoanalize, psihoterapije, religije i filozofije, a ljubav je bila česta tema njegovog razmišljanja.
Kada su ga jednom prilikom pitali šta je “prava ljubav”, dao je definiciju.
– Voleti drugog čoveka znači i razumeti ga, a svakako i – opraštati mu, rekao je Jerotić.
– Nije, doduše, lako voleti čoveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju da ga ne samo prihvatimo već i da ga zavolimo upravo onakvog kakav jeste, podstaćićemo ga da postane onakav kakav može da bude. Zato, ako nekoga stvarno volite, pokušajte da ga promenite svojom ljubavlju, a ne ultimatumima – rekao je on.
Prenosimo vam još neke njegove misli o ljubavi.
– Ne znam da li je ijedan čovek u stanju da voli ako nije bio voljen. Ili – na drugi način rečeno – koliko smo i s kakvom snagom u detinjstvu bili voljeni, toliko ćemo biti u stanju da volimo i mi druge.
– Savršena ljubav da l’ postoji? Ne znam, teško… Al‘ iskrena ljubav pomaže protiv straha.
– Imamo duhovnu ljubav, intelektualnu, emotivnu i fizičku. Neću da rangiram, svaka od tih ljubavi je bitna. Četiri komponente nikad nisu zadovoljene jer idealnog braka nema. Neka budu dve, i kod jednog i kod drugog… ne znam koje… svaka je značajna. Naravno, najteže je uskladiti emotivni život. Intelektualni, najlakše. Čim primetite da u braku jedna od ovih komponenti slabi, odmah negujte neke druge (sve četiri treba). Ne zapuštati fizičku ljubav, naročito u srednjim godinama.