Za industriju naoružanja ovo su zlatna vremena: Bundeswehr želi postati najjača vojska u Evropi. Ipak, to je samo uslovno ekonomski podsticaj za Njemačku.
Osamnaesti mart 2025. ući će u njemačku historiju. Tog dana Bundestag je dvotrećinskom većinom otvorio put ka nezapamćenom zaduživanju. Odobren je investicioni paket za infrastrukturu vrijedan više milijardi eura. Za nacionalnu odbranu više ne bi trebalo da postoje ograničenja.
Sve što je potrebno da bi Njemačka i Bundeswehr ponovo postali „sposobni za rat“, kako to socijaldemokratski (SPD) ministar odbrane Boris Pistorius neprestano naglašava od ruske invazije na Ukrajinu, biće finansirano. Demohrišćanski (CDU) kancelar Friedrich Merz želi da njemačka vojska postane najjača konvencionalna vojska u Evropi.
Za preduzeća koja grade puteve i mostove, polažu šine ili proizvode optičke kablove za brzi internet, to su odlične vijesti. Još više koristi ima industrija naoružanja. Tokom decenija, njen značaj u njemačkoj privredi je opadao. Koga je u Njemačkoj još zanimalo pravljenje tenkova? Još 2020. godine akcija najveće njemačke firme u sektoru naoružanja, Rheinmetalla, koštala je 59 eura. U junu 2025. cijena se kretala između 1.700 i 1.800 eura. Švicarska banka UBS predviđa dodatni rast i trenutno postavlja ciljnu cijenu od 2.200 eura.
Obećanje: „Gigantski konjunkturni program“
Zlatna vremena za tu industriju, a njeni menadžeri tvrde da izdaci za odbranu neće koristiti samo kompanijama. „Izdaci za naoružanje su gigantski konjunkturni program“, rekao je u martu 2025. Oliver Dörre, šef vojne kompanije Hensoldt, na jednom skupu u Frankfurtu.
I političari se nadaju modernizaciji industrije i novim impulsima za ekonomski rast. Ali, već tokom rasprave prije glasanja u Bundestagu, ekonomisti su ublažili euforiju. „Povećanje državnih vojnih izdataka daće podsticaj njemačkoj privredi, ali taj ekonomski efekat će biti umjeren“, prognozirao je Tom Krebs, profesor ekonomije sa Univerziteta u Mannheimu, u izvještaju za budžetski odbor Bundestaga.
Ekonomisti upozoravaju: mala dobit – visoki troškovi
Krebs i njegov kolega Patrick Kaczmarczyk su tu procjenu sada dodatno precizirali u jednoj studiji. U istraživanju o tome kako dodatni državni izdaci utiču na bruto domaći proizvod – dakle, zbir svih ekonomskih aktivnosti – za vojne izdatke u Njemačkoj se dobija faktor od maksimalno 0,5. Prevedeno na običan jezik, to znači da jedan euro državnog novca u najboljem slučaju stvara 50 centi dodatne ekonomske aktivnosti.
Za poređenje, investicije u infrastrukturu i obrazovanje ili proširenje kapaciteta za brigu o djeci u vrtićima i školama, udvostručuju ili utrostručuju uloženi novac. „Iz ekonomske perspektive“, kaže Krebs, „planirana militarizacija njemačke privrede je rizična opklada s niskim ukupnim ekonomskim prinosom.“
Vojni izdaci kao osiguranje
Nije teško objasniti zašto je to tako. Kada se napravi tenk, on ili negdje stoji, ili u najgorem slučaju bude uništen. On ne stvara dodatnu ekonomsku vrijednost. Vojni izdaci su kao osiguranje. Plaćaju se da bi pružili zaštitu u slučaju potrebe. Ako se osiguranje ne iskoristi, novac je izgubljen.
Ako država, s druge strane, investira u saobraćajnu infrastrukturu, onda tim putevima, mostovima i željeznicama roba može da stigne do preduzeća. Tamo se od te robe prave proizvodi koji se mogu prodavati. Ako se grade vrtići, roditelji mogu da rade i zarađuju. U školama se obrazuju mladi ljudi za buduće zadatke.
Nedostatak konkurencije uzrokuje rast cijena
Čak ni proizvodnja vojne opreme trenutno ne donosi veliki privredni rast. Knjige narudžbi njemačke vojne industrije su prepune. Na primjer, Rheinmetall je u prvom kvartalu 2025. imao narudžbe u vrijednosti od skoro 63 milijarde eura. Prije početka rata u Ukrajini iznos je bio tek nešto više od 24 milijarde eura – manje od polovine. I druge kompanije u toj industriji imaju pune ruke posla, a proizvodni kapaciteti su u potpunosti iskorišteni.
To ima dvostruki efekat. Kada je ponuda ograničena, a potražnja raste, to automatski znači manjak konkurencije, a to obično vodi ka rastu cijena. Ekonomisti već upozoravaju na to. Krebs i Kaczmarczyk pišu da „povećani odbrambeni izdaci manje doprinose borbenoj sposobnosti, a znatno više profitnim maržama i dividendama vojnih kompanija“.
Tenkovi umjesto automobila
Ali i civilne grane industrije vide šansu za dobar posao, posebno one koje pate zbog slabe ekonomske situacije. Kompanija Deutz AG iz Kölna, na primjer, proizvodi motore za platforme za podizanje tereta, ali i za poljoprivredna vozila, bagere i druge velike mašine. Zbog slabe konjunkture, prihod je 2024. pao za više od 12 posto.
Deutz već proizvodi motore za vojna vozila. Taj do sada mali segment poslovanja trebalo bi znatno da se proširi. „Za nas je odbrambeni sektor veoma važno i zanimljivo tržište s velikim potencijalom rasta“, rekao je u martu izvršni direktor kompanije Sebastian Schulte.
Ili, na primjer, Volkswagen. Taj proizvođač automobila je u krizi. Već je morao da otpusti hiljade radnika. Fabrika u Osnabrücku je skoro pred zatvaranjem. Rheinmetall razmatra da li bi tamo mogli da se proizvode i tenkovi. Dva primjera koja su korisna za ekonomiju, ali samo nadoknađivanjem gubitaka, a ne pokretanjem dodatnog rasta. Međutim, čak i uspješne kompanije prelaze na vojnu proizvodnju. Posebno je velika potražnja za dobavljačima u metaloprerađivačkoj industriji.
(Vijesti.ba)