Sve to, osim kada sam doktor propiše, može da bude štetno po zdravlje u bukvalnom smislu, jer neki od vitamina mogu da budu uzrok kamena u bubregu, povećaju rizik od raka, na primer, prostate, ali i da daju lažne rezultate analiza urina, govori za Danas.rs Radan Stojanović, profesor farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Šaka tableta za imunitet
„Ušli smo u doba godine kada građani već piju po `šaku tableta za imunitet` dnevno – vitamine, minerale, multivitamine i ostale. Nekretički se odnose prema tim preparatima, suplementima i biraju one trenutno popularne. Njihova popularnost u očima građana, koji su medicinski laici, prolazi kroz razne faze. Čim se pojavi nešto `bolje` prelaze na to, a ono što je bilo broj jedan više nije u fokusu. I to tako traje i ide u krug“, priča Stojanović.
Prema njegovim riječima, zašto ljudi dnevno popiju mnogo tableta da bi, navodno, izbjegli infekciju i „dizali“ imunitet, je stvar za analizu, ali je činjenica da oni nekritički uzimaju sve te suplemente na svoju ruku ne znajući rezultate kliničkih studija, koje su indikacije svake tablete ponaosob, ali i kakva je njihova efikasnost i sigurnost.
„Neki doktori često izađu u susret svojim pacijentima za uzimanjem vitamina, ali važnu ulogu u svemu tome ima i internet. Što je jako loše, jer tamo nema informacije o tačnim indikacijama i ostale koje su važne, a obično takve sajtove vode ljudi koji nemaju medicinsko obrazovanje. Ako baš želimo o lijekovima i suplementima da saznamo činjenice, tada bi trebalo da odemo na sajtove farmaceutskih kuća“, ističe on.
Ono što je glavna činjenica koju ne bi trebalo prenebregnuti tokom sezone gripa i drugih respiratornih infekcija jeste, napominje Stojanović, da suplementi nisu zamjena za izbalansiranu ishranu, već samo njen dodatak i to u tačno određenim slučajevima, piše Danas.rs.
Ko bi trebalo da uzima suplemente?
„Ako se neko dobro hrani ne treba mu suplement. Ipak, postoje i razlozi kada ih treba uzimati. U pitanju su osobe koje se loše hrane, starija populacija, zavisnici od alkohola, kada je kod nekoga povećana metabolička potreba za određenim vitaminima i mineralima, trudnice, dojilje, pacijenti oboljeli od malignih i infektivnih bolesti. Kod njih se crpe depoi nekih vitamina u organizmu. Tu su i pacijenti kod kojih je slaba resorpcija hrane iz gastrointestinalnog trakta. Samo kod ljudi dolazi u obzir suplementacija, ali ne šaka pilula već dozirano, koliko treba, a tu je uloga ljekara presudna“, navodi Stojanović.
Dodaje da ukoliko građani sami kupuju i uzimaju suplemente, tada može doći do oštećenja zdravlja.
„D vitamin bi trebalo da se uzima tokom jeseni i zime kada nema dovoljno sunca. Ima smisla uzimati taj vitamin samo u malim dozama, ali to ljekar mora da kaže svakoj osobi ponaosob. Također, nije strašno ni uzeti ponekad probiotik jer pospješuje zdravlje crijeva. Sada se sve više obraća pažnja na osovinu crijeva – mozak i smatra se da je crevna mikrobiota važna za očuvanje imunog sistema. U stanjima kada je to poremećeno tokom primjene antibiotika ima smisla uzimati probiotik“, objelodanio je on.
Ipak, kada je u pitanju C vitamin, koga svi uzimaju u prekomjernim dozama, kaže Stojanović, da su maksimalne dnevne doze do dva grama dnevno.
„Taj vitamin je hidrosolubilan, topiv u vodi, i izlučuje se putem bubrega. Pri većim dozama može da dođe do stvaranja kamena u bubregu. On može da napravi i lažne rezultate testa glukoze u urinu. Istovremeno, zakišeljava urin. Dakle, stvara probleme pri tumačenju rezultata analiza urina. Dovoljna je jedna voćka, neki citrus, umjesto pilule C vitamina, da spavamo dovoljno i normalno se hranimo. Veliki je problem kod multivitamina jer ljudi vjeruju da ih oni štite od gripa i prehlada. To što nisu dobili respiratorne infekcije tokom njihovog uzimanja nema nikakve veze sa tim što ih piju“, kaže on.
Podsjeća da je tokom kovida bio izuzetno popularan mineral cink, ali i sada tokom respiratornih infekcija.
Anemija, neurološki problemi, rizik od raka prostate
„Predoziranje tim mineralnom može smanjiti nivo bakra u organizmu, pa se može javiti anemija, neurološki problemi, dok neke studije pokazuju da iznad 100 miligrama dnevno može da se poveže sa povećanim rizikom za nastanak karcinoma prostate. Ne treba se igrati sa tim“, upozorava on.
Upitan šta onda može da se kupi u apoteci od suplemenata i pije bez nekog rizika po zdravlje, on odgovara da su to samo folna kiselina i vitamin D, za sve ostalo mora da se ode kod izabranog ljekara po savjet.
On kaže da uopće neće da govori o uzimanju antibiotika na svoju ruku jer ti liekovi nisu dozvoljeni u slobodnoj prodaji u apotekama, izdaju se samo na ljekarski recept, a ljekar je jedini koji može da procjeni da li je neophodno da se uvedu u terapiju respiratornih bolesti.
(Vijesti.ba)