Ovaj divlji dječak koji se pojavio niotkuda i privukao neviđenu pažnju. Ni danas se ne zna ko je Kasper zaista bio, ali analiza DNK sa njegove krvave košulje i dlaka otkrila je ko nije bio.
„Jedne nedjelje 1828. odrpani dječak je pronađen napušten u gradu N. Jedva je hodao i mogao je da izgovori jednu rečenicu. Kasnije je ispričao da je od rođenja bio zaključan u podrumu. Nikad nije vidio drugo ljudsko biće, drvo, kuću. Do danas niko ne zna odakle je došao ili ko ga je oslobodio.“
Ovaj uvod u film „Enigma Kaspara Hauzera“ Vernera Hercoga iz 1974. možda zvuči kao uvod u gotski horor film, ili neku jezivu adaptaciju djela Edgara Alana Poa, piše Popular Mechanics. Međutim, Hercogov film nije bio fiktivan, već biografski. Jedan je od mnogih radova o Kasparu Hauzeru, divljem djetetu koje je privuklo pažnju cijele Evrope 19. vijeka i inspirisalo teorije zavjere u koje je bilo upetljano i Sveto rimsko carstvo.
Kada se 16-godišnji Hauzer pojavio u Evropi, noseći pisma sa svojom čudnom pričom – da je držan u mračnoj i hladnoj tamnici, postao je slavna osoba. Prvo nije mogao da govori, samo je uspio da napiše svoje ime, a onda je znao da izgovori samo jednu frazu: „Želim da budem konjanik, kao moj otac“. Zbog toga je postao fascinacija evropske aristokratije.
U roku od godinu dana, glasine su počele da kolaju, pa su postojale tvrdnje da je bio sin nedavno preminulog velikog vojvode Karla, vladara Badena iz dinastije Ceringen. Karl je preminuo bez zvaničnih nasljednika, titulu je preuzeo njegov stric Ludvig nakon čega je dinastija nestala.
Prema popularnoj teoriji, Kaspar je bio Karlov sin koji je zamijenjen mrtvom bebom malo po rođenju. Iza svega, pričalo se po aristokratskim kuloarima, stajala je majka Ludvigovog polubrata koja je time osigurala prijesto svom sinu.
Iako su mnogi mislili da je Hauzer samo prevarant, njegova bizarna smrt samo pet godina kasnije dodatno je podgrijala teorije o njegovom identitetu. Misteriozni stranac izbo ga je na ulici, a tri dana kasnije podlegao je povredama.
“Tvrdi se da je ovo najveća misterija 19. Vijeka”, rekla je genetičarka Turi King, jedna od stručnjaka koji su uradili analizu DNK Kaspara Hauzera, inače zaposlena na Univerzitetu u Batu, prenosi ScienceAlert.
Oni su uzeli DNK sa krvave odjeće i kose, a onda je uporedili sa potomcima dinastije Ceringen
“DNK Kaspara Hauzera bio je isti na krvi i u kosi, što nam je omogućilo da to ispitamo. Pokazalo se da je mDNK različit od mDNK navodnih sestara i njihovih potomaka. Jasno je da je mitohondrijalno različit. Time je srušena teorija o „izgubljenom princu“. Nažalost, podaci koje imamo još nam ne govore ko je on, ali znamo ko nije”, rekla je Kingova.
Studija je objavljena u žurnalu Science Direct, prenosi Telegraf.
(Vijesti.ba)