Zamislite da vam uplata iz Njemačke stigne za svega nekoliko sekundi, bilo koji dan ili da je isto tako transferirate vani. To je moguće svuda, samo ne u BiH …
SEPA je još jedna evropska priča iz koje BiH izostaje i pokazuje koliko smo zapravo daleko od Evrope.
Delegacija Centralne banke Bosne i Hercegovine, koju je predvodila guvernerka Jasmina Selimović, zajedno sa viceguvernerima Emirom Kurtićem i Markom Vidakovićem, boravila je u zvaničnoj posjeti Hrvatskoj narodnoj banci. Kako je saopšteno, razgovarano je o temama od zajedničkog interesa, uključujući proces evropskih integracija Bosne i Hercegovine, jačanje institucionalnih kapaciteta CBBiH te napredak u pripremama za pristupanje Jedinstvenom evropskom platnom prostoru (SEPA).
Osim toga guvernerka Selimović je na konferenciji u Ohridu istakla da Centralna banka Bosne i Hercegovine ima ključnu ulogu u postizanju tehničke interoperabilnosti i koordinaciji svih aktivnosti vezanih za pristupanje SEPA području. Entitetska ministarstva i agencije za bankarstvo rade na prilagođavanju zakonodavstva odredbama relevantnih direktiva EU, čime se stvaraju neophodni preduslovi za podnošenje aplikacije za članstvo.
“CBBiH trenutno finalizira izradu aplikacije za članstvo, koja se podnosi Evropskoj komisiji i Evropskom platnom vijeću, a planirano je da se u Bosni i Hercegovini uskoro okončaju sve aktivnosti koje su preduslov za pristupanje SEPA području. To će predstavljati važan korak ka jačanju finansijske integracije i unapređenju konkurentnosti domaćeg bankarskog sektora,“ navela je guvernerka Selimović.
Jedinstveno područje plaćanja u eurima (SEPA), predstavljalo bi konkretnu prilika za građane i privredu Bosne i Hercegovine, za brže, jednostavnije i jeftinije transakcije. Uz odgovarajuću političku podršku, Bosna i Hercegovina bi mogla aplicirati za članstvo početkom 2026. godine.
Više susjednih zemalja su već dobile sredstva iz Instrumenta za reforme i rast te su poduzele korake za pridruživanje Jedinstvenom području plaćanja u eurima (SEPA), kojima se drastično smanjuju troškovi poslovanja.
S druge strane, u BIH se već godinama priča o ulasku u Jedinstveno područje plaćanja u eurima, o jednakosti uslova kako u domaćem tako i u prekograničnom platnom prometu, o inovativnim uslugama bez obzira na nacionalne granice, o digitalnim plaćanjima i smanjenju upotrebe neformalnih kanala plaćanja …
U stvarnosti, u BiH se plaćaju veće naknade za dolazne i odlazne transfere, što predstavlja direktnu štetu za korisnike. Naime, zemlje koje nisu dio Jedinstvenog područja plaćanja u eurima plaćaju šest puta veće naknade za prekogranična plaćanja u odnosu na zemlje unutar SEPA-e.
I dok susjedi ubrzano hvataju priključak s evropskim standardima, u BiH se stiče dojam da institucije namjerno odugovlače s reformama. Umjesto da rade u interesu građana i ekonomije, čini se da pojedini akteri u institucijama imaju interes da se zadrži “društvo keša”, netransparentnih tokova novca i visokih provizija.
Takav sistem pogoduje sivom i crnom tržištu, ali ne i državi. BiH godinama gubi milione zbog nedostatka modernizacije u platnom prometu, dok oni koji bi trebali povlačiti reforme, primaju visoke plate i ponavljaju fraze o „EU putu“.
(Vijesti.ba)