Jedinice protivzračne odbrane u zapadnom ukrajinskom gradu Lavovu bile su početkom ovog mjeseca neuobičajeno aktivne tokom noćnog ruskog napada raketama i dronovima.
Prema informacijama ukrajinske obavještajne službe, oko 700 kilometara iznad njih tiho su prolazili kineski špijunski sateliti.
Kremlj je negirao da mu Kina dostavlja informacije s bojišta, navodeći da Rusija ima vlastite satelite. Međutim, stručnjaci smatraju da Moskvi zapravo očajnički treba kineska pomoć.
„Ruska infrastruktura je prilično stara i nestabilna“, rekao je Klejton Svup (Clayton Swope), koji je proveo 14 godina u CIA-i, uglavnom u Direktoratu za nauku i tehnologiju.
„Djeluje prilično očigledno – ako je Kina spremna da ponudi bilo šta, bilo putem neke kompanije ili kroz državne kapacitete, Rusija će to iskoristiti“, rekao je Svup, koji sada radi u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS) u Vašingtonu, za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kineski kapaciteti satelitskog špijuniranja
Zbog povjerljive prirode takvih podataka, teško je tačno reći koliko špijunskih satelita posjeduje bilo koja država.
Prema izvještaju Američke odbrambene obavještajne agencije iz 2022. godine pod nazivom „Izazovi bezbjednosti u svemiru“, Kina ima 262 satelita za obavještajne, nadzorne i izviđačke svrhe (ISR), dok Rusija ima svega 32.
„Rusija je zapravo počela kupovati komercijalne satelitske snimke na slobodnom tržištu od aprila 2022. godine“, rekla je za RSE Julijana Zis (Juliana Suess) iz Njemačkog instituta za međunarodna i bezbjednosna pitanja (SWP).
„To nam pokazuje da je Rusija shvatila da joj je to neophodno. A također pokazuje da njeni vlastiti kapaciteti jednostavno nisu dovoljni da popune tu prazninu.“
Postoji i jaz u kvalitetu, uglavnom zbog zastarjelosti ruske satelitske flote. Neki od njih datiraju još iz sovjetskog perioda, iako je bilo i novijih lansiranja, uključujući i ona nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022–2024. godine.
Ipak, čak su i najnoviji ruski sateliti pogođeni zapadnim sankcijama uvedenim zbog agresije na Ukrajinu.
„To je sigurno problem – teško nabavljaju dijelove, a ruski sateliti su ranije bili sastavljani od zapadnih komponenti“, navela je Zis.
Direktor najvećeg ruskog proizvođača svemirskih letjelica, Igor Maljcev, u avgustu je priznao da se industrija suočava s ozbiljnim problemima, rekavši kako „moramo prestati lagati sami sebe“ o stvarnom stanju u sektoru.
On je govorio o hroničnom nedostatku finansiranja, „neefikasnim“ procesima i izgubljenoj motivaciji.
„Vidjeli smo da Rusija razvija svoje kapacitete, ali generalno i dalje možemo reći da ona nema posebno dobre mogućnosti za posmatranje Zemlje – što je dio šireg problema zastarjele svemirske industrije“, rekla je Zis.
Kineski sateliti, posebno oni s radarom sintetičke aperture (SAR), koji mogu „vidjeti“ i kroz oblake, imaju znatno bolji kvalitet od ruskih – pružaju snimke visoke rezolucije i omogućavaju 3D prikaze.
„Po količini, raznolikosti i kvalitetu podataka koje Kina može ponuditi, nema sumnje da su oni korisni ruskim obavještajnim i vojnim analitičarima“, rekao je za RSE Bledin Bouen (Bleddyn Bowen), stručnjak koji je savjetovao Pentagon i britansko Ministarstvo odbrane o svemirskim pitanjima.
Ključna prednost, dodao je, jeste mogućnost brže procjene štete u bitkama.
„Mogu bolje pratiti ukrajinske vojne pokrete… Ako je neko područje napušteno i satelit to uoči, a informacija stigne sat vremena kasnije, a ne četiri, ruske snage mogu brže reagovati“, objasnio je Bouen.
Tokom rata Ukrajina je imala prednost zahvaljujući satelitskim obavještajnim podacima iz SAD-a i evropskih zemalja. Važnost tih podataka potvrđena je kada je Vašington nakratko obustavio njihovu dostavu ranije ove godine, što je otežalo ukrajinske napade dronovima i nadzor ruskih bombardera.
Šta Kina želi?
I dalje nije poznato koliko, ako uopšte, Kina dijeli podataka s Rusijom. Zapadni zvaničnici izbjegavaju javne optužbe.
„Kina pruža ključnu podršku Rusiji u ratu protiv Ukrajine. Obezbjeđuje joj gotovo 80 posto robe dvostruke namjene potrebne za vođenje rata“, rekao je za RSE jedan zvaničnik američkog State Departmenta.
„Nastavak saradnje između te dvije zemlje samo doprinosi globalnoj nestabilnosti i smanjuje sigurnost SAD-a i drugih država“, dodao je.
Evropski komesar za odbranu i svemir Andrijus Kubilijus rekao je za emisiju Current Time da Kina vjerovatno ima interes da rat potraje:
„Izgleda kao da Kina želi da ovaj rat traje što duže, učeći iz njega i istovremeno podržavajući rusku stranu“, rekao je.
Svup je naglasio da se malo zna o Jaogan satelitima koji su navodno nadzirali Ukrajinu. Tri od njih, naveo je, bila su opremljena SAR tehnologijom.
„Pitanje je da li oni samo pružaju strateške ili čak taktičke obavještajne podatke o događajima na frontu, ili su ti sistemi povezani s navođenjem projektila“, rekao je on.
Dodao je i da kineski sateliti mogu prikupljati informacije isključivo za potrebe Pekinga – radi proučavanja načina vođenja rata u budućnosti.
Bouen se složio da su kineske namjere nejasne:
„Još nije jasno koliko je ta saradnja između Rusije i Kine zaista bliska i taktička. Oni nisu prirodni saveznici, a Kina ne želi previše otkrivati svoje karte Moskvi“, rekao je.
Još jedno važno pitanje je da li Rusija uopće ima dovoljne kapacitete za prijem i obradu ogromne količine podataka.
„To je izazov i za zapadne vojske“, rekla je Zis.
„Na današnjem bojištu postoji mnoštvo senzora, ali usko grlo je upravo obrada. Tu dolaze do izražaja vještačka inteligencija i algoritmi koji filtriraju goleme količine podataka.“
(Vijesti.ba)